(prema
tekstu Živina u zraku)
Moj je tata ulovio četiri puha. Odmah
mi je sinula ideja da odnesem puha u školu. Naravno da starci nisu imali pojma
što smjeram.
U školi sam izvadio puha iz torbe i plašio
sve u razredu. Male, uplašene životinjice najviše se bojao Dario Litanj. Bježao
je od njega kao da ga svi vrazi love. Nisam prestajao sa svojom igrom sve dok
me učiteljica nije prekinula. L
Uzela je jadnu živinu i bacila je u smeće. Kada je učiteljica izašla, Dario je
puha izvadio iz smeća i naš se novi prijatelj opet našao u učionici. Tada je u
razred ušla učiteljica Ana Derenčinović (moja razrednica) i vidjela da nešto ne
štima. Pokušao sam ga tijelom sakriti i po običaju se praviti blesav, ali ona
je bila uporna. Odmaknula me je u stranu i otkrila „beštiju“ na prozorskoj
dasci. Puhu ovoga puta nije bilo spasa.
Morao je napustiti učionicu. L
Pouh
va školi
Moj
voča je vijou štiri pouha. Odma mi je sinula ideja da prinesem pouha va školu.
Moji roditelji niso vidli za moju namjeru.
Ko
son pršo v školo ziu sam pouha z s turbe i plašiu sam sve va razredi. Največ se
Dario Litanj plašiu pouha. Bežao je od njega ko da ga vrag vuovi. Nisam prestau
za svojo igro se dok me ni učitel vjeu. Zivu je jadnu ževu i vrgo je va smeti.
Dario je ziu pouha za smetja i pouh se spit našou v učionici. Poli je pršva
učitelka Ana Derenčinović i videva da nekaj ne štima. Ja sam se po običaj
praviou blesav, ali ona je bva uporna i odmokneva me v
stran i otkriva beštijo na prozorske doske. Pouhe taj pot ne bu spasa.
Morou
je napestet učionico. :(
Željko
Štimac, 8.
